На прелазу у 21. вијек, док су још увијек били свијежи бол и сјећања на опустошени завичај, група ентузијаста је кренула са визијом чувања успомена од заборава – то све урамивши у име ,,Завичајно удружење Мањача“. Убрзо кроз пар мјесеци идеја ће резултирати ,,Завичајним збором–косидбом“, манифестацијом која је персонификација Срба Босанске крајине а и шире.
Све је текло као слијед императива и неопходности. Утемељивачи су били свјесни чињенице да се сјећање и идентитет, једино одрживо, чувају кроз обичаје и културу једног региона. И да ће, без обзира колико се човјек снашао у животу, био неизоставна карика друштва и система, наићи моменти празнине и душевне патње за првим корацима, доживљајима из младости ране и за сплетом ритуала који му постојање обиљежише.
Природни чиниоци свакако унаприједе идеју, што је и у овом случају пресудно. Буковац, мјесто сједишта удружења, са својим падинама је права оаза призора, видика, рељефног уздизања и положајне могућности за окупљање и зборовање. Како су становници поменутог мјеста већински поријеклом са Мањаче, сви предуслови су се испунили у покушају ,,преношења“ чувеног Кочићевог збора у други завичај.
И тако, сваке треће суботе у мјесецу јуну, сви путеви Крајишнике воде на Селиште, плато изнад Буковца, потез гдје се криле завичајне успомене. Дан кад претковина обмота душу а сваки корак враћа у године одрастања. Сјета уступи мјесто радости, а подсјећање вјечитости! Е то и јест смисао сваког, са искреним намјерама, заснованог концепта.
Завичајни збор је садржајан и ту се нађе за сваког посјетиоца кутак интересовања. Дан нуди спортско-витешки програм, културно-умјетнички, поставку етносјећања – изложбени дио од предмета музејког типа, рукотворине старих заната, нарочито атрактивно надметање у ручном кошењу траве, ручак за косце на откосима, кас и трку расних коња и крајишку изворну пјесму у изобиљу, која буди пропланке по Фрушкој гори. Дрвени штандови употпуне угођај са понудама од штампаних наслова, преко дрангулија за дјецу: тобогана, понија, сладоледа, лимунада….
Проглашење побједника у свим такмичарским категоријама јесте крунисање смисла – да се не изгуби значај духа витештва, али побједник је свако ко је учествовао или чак само дошао на светковину и отменим понашањем уздигао регион на ниво гласа из усмених предања.
Завичајни збор је обиман по организацији и захтијева припрему бар два мјесеца прије самог одржавања. Од контаката до резервација, учесника, опреме, услужних и пратећих дјелатностити, те жирија- тј. стручних лица која се разумију у правила надметања и који су ауторитети међу својим народом. Што би се рекло, треба умјети баланситрати са планинским карактерима подгријаним чежњом и жеженом шљивом.
Посјета се из године у годину повећава, ако изузмено ванредне околности, физички лоше вријеме или захваћеност свијета пандемијом вируса Ковид 19. Тако смо 2016. имали преко 6-7.000 посјетилаца, што је без велике рекламе и тренутних трендова диктираних с поља, мора се признати, видан успјех. Организација је технички усавршена још само фали јача подршка са виших инстанци и ето правог Кочићевог збора у равници. Треба рећи да, полако институције примјећују значај манифестације и подржавају исту и на конкурсима и по питању разних излажења у сусрете у техничком смислу.
Прелијепо је видјети на једном мјесту најистакнутије такмичаре, најјача имена својих жанрова умјетности и највеће мајсторе косе и кошења. Све то гарнирано са добрим расположењем уз ослобођеност од сјете, и полет ка небу је на трен неминован. Прави спектакл и осмишљена парада за надвријеме и утиске. И медији су задњих година на располагању и радо походе брдо, изинтервјуишу занимљиве актере и пруже ширем аудиторијуму прилоге и репортаже.
Спортско-витешки дио нуди древне игре с пољане, чисто приказног карактера – да жеља мине старине и средњу доб на чобановање и уметање с вршњацима. Тако крмање, варизање и клисање, уношењем духа прошлости, подгријавају пламен витештва атрактивнијим дисциплинама скоку у даљ, бацању камена с рамена, надвлачењу штапом и надвлачењу конопцем. Повремено, кад сатница дозволи, уприличи се и за дјецу трка на 100 метара. Све има своја правила којих се жири и судије придржавају.
Домаћини се могу похвалити да су брдо гласом будили врло истакнути пјесници, најбољи етнопојци, гуслари и диплари у српству, затим врсни глумци, бесједници, те умјетничким корацима разни мајстори фолклора – игром и попјевком. Све јаче и знаменитије крајишке групе увесељавале су походнике свих протеклих 20 Зборова, као и најјачи фолк пјевачи крајишког предзнака.
Што се тиче косидбе, која је посластица цијелог скупа, битно је напоменути да на 16 парцела од по 130 м2 мјесто заузму најатрактивнији мајстори свог заната. Међу њима су вишеструки побједници с Рајца, са Балкане, Јањског вишебоја, Плавинца, из Пљеваља, са Сокоца, Купреса…
Посебна је атракција Косачки ручак због садржаја од предачких залогаја: цицвара, проја, пита полегуша, љевуша, куруза, кисело млијеко и јагњетина с ражња. Начин аранжирања, на везеним столњацима, од стране провјерених домаћица у народним ношњама, збиља, оставља утисак и зауставља вријеме.
Од утицајних личности збору су, до дан дани, присуствовали од начелника рубних општина у Федерацији БиХ Гламоч, Дрвар, Петровац, Грахово, преко чланова Градског вијећа, градоначелника, директора Представништва Српске у Србији, народних посланика, министара у Републичкој и Покрајинској влади те истакнутих културно-политичких, спортских и јавних радника.
Битно је навести уређеност и одржавање простора од стране чланова удружења током цијеле године, а пред сами збор и стварање амбијента од стогова сијена, те постављање канти за одлагање смећа на више одредишта. Долазак посјетилаца на плато повлачи за собом и уређење пута до зборишта, кошење и чишћење.
Све у свему, високи стандарди су достигнути и порука је лансирана за све даље подухвате.
Остаје само реалност на дјелу, да сви Крајишници што прије прихвате овај духовно завичајни легат као свој лични и допринесу у складу са властитим моћима и нашли смо себе и у другом завичају, посигурно.
