Кад се из зидина старог града Јерусалима изађе на Лављу капију, са десне стране у подножју Маслинове горе наилази се на манастир Светог првомученика и архиђакона Стефана. Здање је уз саму улицу, иначе веома прометну. Манастир држи грчка патријаршија, а у њему смо видели и икону Св. Василија Острошког, што је изазвало радост код присутних. Пажњу привлачи икона Св. Стефана украшена драгуљима и натписом на српском.

Посебно се поред манастира улази у покривен простор на месту Стефановог каменовања.

Свети Стефан се назива архиђаконом, јер је био први од седам ђакона које су свети апостоли поставили да помагаже сиротињи у Јерусалиму. Свети архиђакон Стефан био је надахнут силом Духа светога. Помагао је људима и чинио многа чуда. Пострадао је за веру у првој години по страдању и вазнесењу Христовом, након што су због његових проповеди духовне старешине побуниле народ, те су Стефана лажно оптужили и ухапсили.

На суђењу се одлучно борио против речи лажних сведока, да би узвикнуо: „Ево, видим небеса отворена и сина човечјег где стоји с десне стране Бога.” То није годило његовим судијама те су Стефана извели из града и убили камењем. Oстављен је ван града али га је сахранио један благочестиви човек уз свога сина. Мошти су му откривене 415. године и свечано пренете на Сион. Многи болесни се над његовим моштима излечише. Касније су однете у Цариград.

Реч stephanos значи круна, венац, те отуда и појам окруњен, овенчан. Архиђакон Стефан је заштитник је лозе Немањића, његово  име су као прво име носили сви крунисани владари.

Свети Стефан је крсна слава многих српских породица а уједно је и Дан Републике Српске. 

Тропар (глас 4): Царским венцем си венчао главу твоју страдањем, која си претрпео због Христа Бога, први међу мученицима, Свети Стефане. Ти си изобличио јудејско безумље и видео си Спаситиља твога како седи са десне стране Оца. Њега моли за спасење душа наших.

Текст и фото: В. Раонић;

By З. И.