Комадић оригиналних Исусових јасли је пре два месеца, по жељи папе Фрање, из Рима враћен у Витлејем како би за време Божића људи могли да му се поклоне. Мали део колевке је у Рим стигао у 7. веку као дар тадашњег јерусалимског патријарха ондашњем папи. Већи део реликвије и даље остаје у Риму у Цркви Санта Марија Мађоре где непрекидно привлачи вернике. Повратак малог дела у Исусов родни град после много векова, поздрављен је као велика радост за хришћане. Имали смо част да му се поклонимо у децембру.
Комадић светог дрвета налази се у католичком делу цркве у Витлејему, с тим да ова црква има још и православни и јерменски део. Храм Христовог рођења у Витлејему као и околне цркве других конфесија су стављене под заштиту Унеска.
Витлејем је градић на око 10 км од Јерусалима, под палестинском управом. Назив места Бетлехем према једном језику значи кућа меса, а према другом, кућа хлеба. Један број Палестинаца је православне вере (око 1 %). Црква се налази на вишем платоу града, насупрот трга. Улице су уске, влада велика гужва у саобраћају, бука и галама. Становништво живи од туризма, а познати су по вештини дрворезбарења маслиновог дрвета. Практично све што купите у Светој земљи, израђено је овде. Не заостају ни иконе, украси од метала и сребра, накит са дијамантима али и луксузне хаљине и венчанице.
За улазак у Цркву Христовог рођења, групе морају имати локалног лиценцираног водича. Он некад не зна језик групе, нпр. пољски, те фигурира као silent guide. Рекли бисмо да је његова улога да одржава ред будући да је велика гужва, и да се некад проведе и по четири сата у реду. Ипак, водич Јасер нас радосно дочекује јер је студирао у Београду и живео у Новом Саду па се са њиме одлично разумемо.
У Цркву Христовог рођења улазите на мала врата, нижа од 130 цм иако су првобитно она била веома велика. Многи освајачи су гордо и бахато улазили у цркву, па чак и на коњима и тако скрнавили светињу. Сада се практично морате поклонити већ при уласку.
Црква је импозантна и за садашње време. Конструкцију држи 44 стуба, датира из 6. века и доградио ју је цар Јустинијан. Прву цркву су подигли у 4. веку цар Константин и царица Јелена. Од ње су остали само мозаици. Тренутно траје реконструкција садашњег здања и унутра су скеле. Нажалост, на зидовима и стубовима светиње старе 16 векова, туристи жврљају и потписују се док чекају у реду.
Пре силаска у пећину и поклоњења месту Христовог рођења и звезди, пред олтаром целивамо икону насмешене Богородице, одн. витлејемске Одигитрије. Она је блаженог израза јер држи Богомладенца и заштитница је деце и парова који желе потомство.
У пећини, одн. најважнијем делу цркве али и након тога, могуће је само краће целивање и задржавање јер је неопходна организација како би толики број поклоника стигао на ред. Ипак, тих неколико тренутака да спустите купљене сувенире поред витлејемске звезде и тако их освештате, оставите прилог и имена пријатеља који су вас замолили, заиста су драгоцени.
Преносимо и део приче: Први модерни попис становништва у новом веку био је кад је цар Август наредио попис, и то не у месту становања него у месту рођења. Пресвета Богородица је са праведним Јосифом морала да крене из Назарета у Галилеји у Витлејем. Како нису нашли место за преноћиште мада је овде Марија имала рођаке, по Божјем промислу а да покаже колико је скрушеност велика врлина, Богомладенац се рађа у пећини, одн. штали. Када су мудраци са истока сазнали да је рођен Спаситељ света, кренули су да му се поклоне. Мелхиор из Арабије из племена Семовог дариваше новорођенче златом као цара. Каспар из племена Хамовог из Персије дариваше Га тајманом као првосвештеника и Бога. Из Египта дође Валтазар из племена Јафетовог који Га дариваше смирном као месију, избавитеља и човека.
Преко представника сва три Нојева сина, Богомладенцу се поклања читав свет а ове поклоне је чувала Богородица до успења. На дан 6. јануар 2020. када су православни верници славили Бадњи дан, западни хришћани су обележавали празник Света три краља, одн. Богојављење. Свим људима добре воље, мир и радост, имајте своју звезду водиљу и Христос се роди!
Текст и фото: В. Раонић;