Нема тог јарана који бар једном док се враћао са прела није пожелио смазат тепсију пите са месом.
Једне прилике после Божића, завршило се прело код домаћина Ђока, а напољу снијег завејао, чују се вуци са Мањаче, пуца дрво од зиме, мора се ићи дому своме.
На вратима куће обавио ме је добро познат мирис. Пита са месом стајала је прекривена бијелим прекривачем на столу. Чекала је мене. По ободу тепсије видео сам да је још врела.
Мајка је као спавала, она спава а пита се сама испекла.
Уз тепсију је стајала чинија са киселим млијеком.
Једна је мајка.
